Основни концепти контроле штеточина коришћењем биопестицида
Биопестициди су класа пестицида који користе живе организме или њихове метаболите за убијање или сузбијање пољопривредних штеточина; разликују се од конвенционалних хемијских пестицида који се обично срећу. На нивоу политике, биопестициди се активно подстичу; Министарство пољопривреде и руралних питања моје земље је применило политику „зеленог канала“ за њихову регистрацију, а биопестициди су чинили преко 75% свих нових регистрација пестицида одобрених у последњих пет година.
Биопестициде карактерише висока специфичност, еколошка прихватљивост и ниска тенденција изазивања отпорности на штеточине. Њихова висока специфичност значи да обично циљају на специфичне болести усева или штеточине ради сузбијања или контроле, док практично немају утицај на не{1}}организме као што су људи и стока. Они су еколошки прихватљиви јер имају тенденцију да метаболишу или природно разграђују током употребе, минимизирајући ризик од остатака пестицида и биоакумулације. Штавише, мање је вероватно да ће изазвати отпорност јер њихов сложени начин деловања отежава штеточинама да брзо развију имунитет.
Што се тиче регистрације и регулације, биопестициди имају користи од изузећа или смањења одређених захтева за еколошке и токсиколошке податке у поређењу са хемијским пестицидима; они такође укључују краће периоде тестирања ефикасности и ниже трошкове регистрације.
Биопестициди првенствено укључују микробне пестициде, ботаничке пестициде и феромоне инсеката. Микробни пестициди користе живе микроорганизме-као што су бактерије, гљиве и вируси-као активне агенсе; примери укључују Бациллус тхурингиенсис (бактерија) и Метархизиум (гљивица).






