Главне врсте сложених микробних ђубрива
Главни типови сложених микробних ђубрива који се тренутно налазе на тржишту укључују производе на бази бактерија, гљивица и актиномицета-.
Бактерије:
Ово се првенствено односи на фотосинтетске бактерије. Они су једноћелијски, хетеротрофни организми који фиксирају азот- који користе светлосну енергију за синтезу хлорофила и претварање атмосферског угљен-диоксида и воде у шећере за биљну употребу. Фотосинтетичке бактерије не само да обезбеђују директну исхрану биљкама, већ и фиксирају атмосферски азот да би усеве снабдевали азотним хранљивим материјама; сходно томе, они су познати као "жива хемијска ђубрива".
гљиве:
Ова категорија укључује организме као што су кореновске-бактерије квржица (које су сесилне базидиомицете способне да формирају грудвице-као што су квржице корена које се налазе на махунаркама-под земљом или у горњем слоју земље) и квасци, који усевима обезбеђују хранљиве материје кроз процесе као што је производња органске материје (производња органске материје, нпр. ферментација).
актиномицети:
Актиномицети су група примитивних организама широко распрострањених у природи (као што је у земљишту). Они луче различите ензиме укључене у метаболичке процесе; неки од ових ензима показују високу активност, изазивајући хемијске промене у ћелијској протоплазми које олакшавају диференцијацију ћелија. Поред тога, актиномицети поседују способност-фиксирања азота, претварајући атмосферски азот у амонијак за апсорпцију усева. Због тога се називају и „угљеничним базенима“ и представљају одличан, еколошки{4}}биолошки производ.






